Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Празник Свети Сава установљен је за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године на повратку из Ходочашћа у Јерусалиму.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду на Врачару.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
На фотографијама мозаик Светог Саве у манастиру Каменац у Честину.