Учитајте одмах
  • Кнић 34240
  • turizam@knic.rs
  • Пон - Пет 07:00-15:00

КОТЛЕНИК

Географски положај

Котленик ce налазе y средишној области Србије, a заузимају троугаони простор између Западне Мораве, реке Груже и Бресничке реке. Ове реке теку дуж дубоких превоја, који јасно издвајају Котленик од осталих суседних планина, услед чега представља засебан топографски објекат. Међутим, са геолошког гледишта Котленик чини целину са Рудником, са којим има скоро исти геолошки састав и припада истој планинској групи, коју Ј. Цвијић назива Шумадијским планинама.

Географски положај и геолошки састав Котленика саграђен je од једног низа вулканских, купастих, брда из правца северозапад-југоисток. Због специфичних стена вулканског порекла, које вода лако дуби и разара, тако да формира рупе, вртаче, котлове, отуда и назив „Котленик“.

Фотографија: Драгица Илић
Фотографија: Драгица Илић
Фотографија: Драгица Илић

Рељеф

На темену планине издуженом углавном од југа ка северу ређају се врхови Чемерница (487), Звездара (508), Краљица (578), Шиљата коса (590), Клупе (549), Црни Врх и В. Ливада (748), Градинчица ( 700), Орлови (667), Велики врх (748) и други. Средишњи делови планине су под шумом. Са Западне, моравске стране се више пењу уз планинске стране њиве и сеоске куће Лађеваца, Цветака, Милочаја, увлачећи се уз долине речице и потока левих притока Западне Мораве. На источној страни села су распоређена на граници Котленика и Гружанске удолине увлаче се делом и уз долине притока Груже, као куће села Лесковца, Губеревца, Витковца, Печенога, Милавчића и Витановца. На јужним падинама Котленика налазе се села Сирча, Опланићи, Поповићи и Трговиште. Планина је издужена, око 21 km, на северу је шира (до око 10 km), на југу се клинасто сужава, те између Шумарица и Витановца достиже око 3 km. Са свих страна подножја планине воде аутомобилски путеви и од њих се ка темену планине одвајају негде бољи негде лошији сеоски путеви. Већим делом Котленика газдује предузеће „Србијашуме“.

Занимљиви локалитети

У селу Лесковцу на месту такозваном „Гробљишту“ налазе се камена обележја, односно споменици за које се не зна из ког периода потичу, сем да су јако стари. Седамдесетих година, при проширивању атарског пута у близини гробова ископане су људске кости. То је доказ да је ово место било насељено у далекој прошлости, али за сада нису рађена детаљна истраживања.

Фотографија: Драгица Илић

КОТЛЕНИК

Културно-историјско наслеђе

У селима на ободу Котленика налазе се цркве у Пајсијевићу, Витковцу, Печеногу, Сирчи, Трговишту, Цветкама и Гунцатима, а у Трговишту се налази женски манастир Вољавча. (Да не би дошло до забуне постоји и манастир Вољавча на Руднику). У порти манастира налази се стабло дрена које је засађено у време зидања манастира, а које још увек рађа, док је црква у Цветкама једина црква брвнара која има простор (терасу) за хор. У порти ове цркве налази се гроб Јована Курсуле, војводе из Првог српског устанка. Црква Покрова пресвете Богородице у Пајсијевићу подигнута је 1856 године за време кнеза Александра Карађорђевића, а обновљена 1926. године у време владавине краља Александра Карађорђевића. На цркви се налази и спомен плоча палим борцима у Балканским ратовима и Првом светском рату. Црква обележава празник „Покров пресвете Богородице“.

Црква у Пајсијевићу
Фотографија: Драгица Илић
Црква у Гунцатима
Фотографија: Интернет
Црква у Цветкама
Фотографија: Гордан Миладиновић

Стазе и ловне кућице

Ловиштем на Котленику газдују Ловачко удружење „Владан Милошевић“ из Кнића и Ловачко удружење „Краљево“ из Краљева па се на овом простору налази и неколико ловачких кућица. На простору Котленика постоји десет маркираних, планинарских стаза из правца Пајсијевића, Лесковца, Губеревца, Гунцата, Сирче, Трговишта и Милочаја. Планинарске стазе углавном користи ПД „Каменац“ из Груже и један део ПД „Гвоздац“ из Краљева. Већ двадесет година, у марту месецу, ПД „Каменац“ организује традиционалну планинарску акцију „У сусрет пролећу“.

Фотографија: Драгица Илић
Фотографија: Драгица Илић
Фотографија: Драгица Илић

Биљни и животињски свет

Вегетацију чине листопадне шуме у којима преовладавају храст и буква, а налазе се и друге биљне врсте карактеристичне за поднебље Шумадије и надморску висину око 500 метара. Од шумских плодова богат је купинама, трњинама, шумским јагодама, дивљим јабукама, крушкама, трешњама, глогом, разним врстама печурака као и лековитим биљем. На Котленику постоје читаве ливаде мајчине душице које одишу неодољивим и јаким мирисом, а у пролеће има и сремуша. Животињски свет представљају врсте типичне за подручје нижих планина: срна, дивља свиња, лисица, зец, разне врсте птица, гмизаваца, буба....

Фотографија: Драгица Илић
Фотографија: Драгица Илић

Стари град

Још једна реткост на планини Котленик представљају остаци зидина које се налазе на узвишењу Градина (599 мнв) у Пајсијевићу. Предпоставља се да је на овом месту била тврђава, али се не спомиње ни у једном документу од 16. века па наовамо. Постоје и тврдње да је то било војно утврђење, за сада се не зна, јер нису рађена археолошка истраживања. Сасвим је извесно да је грађевина имала овални облик димензија 100х50 метара, постављена у правцу исток-запад. Са свих страна су уочљиви темељи, али унутрашњи делови не могу се видети због растиња којим је место обрасло. Једино се може видети велика количина камена од урушене тврђаве и део зида где се уочава да је камен спакован и да се између налази везиво. Не зна се поуздано да ли је у питању кречни малтер или не. Грађевина се није могла видети са других страна, сем из правца Груже. Интересантно је и то да је простор где се налазе остаци обрастао костриком, биљком која потиче са медитерана, а која се налази и на остацима зидина средњовековног града Борча. Кажу стари мештани, да је једна жена док је чувала овце у близини тих зидина наишла на неке старе новчиће, а постоји и нека незванична прича да се ова тврђава или град налази у турским списима, што указује на тврдњу да је у питању стари град, а не војно утврђење. Али за сада, то су само претпоставке. Слично утврђење налази се у Цветкама на врху Шиљак, али је много мањих димензија, 30х30 метара.

Природне реткости

Котлеником тече велики број потока који углавном у летњим месецима пресушују, осим Минуше и Котлењаче. Некада је на ова два потока било по 9 воденица, а сада на оба постоје видљиве по две, али урушене. На Котлењачи се налази и водопад који у зимским месецима, кад је велики прилив воде, оставља незабораван утисак не само због свог изгледа, већ и због звука воде који се надалеко чује. Поред водопада пролази маркирана пешачка стаза обележена путоказима, која води од села Лесковца, преко Котленика до Кнића у дужини од 26,5 km. Стаза пролази поред врха Градина и Церја на коме се налази одмориште. Планина нема примамљивих видиковаца, али има прелепих и занимљивих шумских стаза. Годишње ову планину посети велики број планинара из читаве Србије.

Фотографија: Драгица Илић

КОТЛЕНИК

Галерија

Текст: Драгица Илић

Фотографије: Драгица Илић

Материјали на овом сајту заштићени су ауторским правима и свако неовлашћено коришћење може представљати кршење законских прописа који уређују ову област. Материјале са овог сајта можете да користите за сопствену употребу, али не можете да их на било који начин мењате, репродукујете или јавно приказујете или дистрибуирате, односно користите на неки други начин у јавне или комерцијалне сврхе, без дозволе ТО Кнић.